Evropska nedelja prevencije raka grlića materice obeležava se širom Evrope od 19. do 25. januara.

Na inicijativu Evropske asocijacije za rak grlića materice (ECCA), veliki broj zemalja realizuje kampanje podizanja nivoa zdravstvene kulture žena i znanja o raku grlića materice i njegovoj prevenciji.

Prema procenama Međunarodne Agencije za istraživanje raka i baze podataka – GLOBOCAN, svake godine u Evropi se ova maligna bolest otkrije kod približno 60.000 žena, dok 30.000 žena umre.

Posebno zabrinjava činjenica da se bolest javlja u mlađoj životnoj dobi i predstavlja drugi najčešći rak kod žena starosti od 15 do 44 godine u Evropi. Na osnovu podataka GLOBOCAN-a, Republika Srbija se prema stopama obolevanja od karcinoma grlića materice nalazi na četvrtom mestu među evropskim zemljama, posle Rumunije, Litvanije i Bugarske, a prema stopama umiranja od karcinoma grlića materice u Evropi, Srbija se nalazi na drugom mestu posle Rumunije.

10 osnovnih činjenica – rak grlića materice

1. Kao što mu i ime kaže u pitanju je rak koji nastaje na donjem delu materice (grliću) . Bolest počinje usled promena u ćelijiama tkiva grlića materice koje krenu nekontrolisano da se umnožavaju.

2. Bolest se uglavnom razvija tokom nekoliko godina i ne daje nikakve simptome sve dok ne stigne u uznapredovao stadijum. Skrining pregledi za rak grlića materice su jedini način da se takve promene nađu u ranim stadijumima, kada mogu lako da se odstrane, pre nego što se rak uopšte pojavi

3. Redovni pregledi (skrining) imaju svrhu da otkriju rane promene, pre bilo kakvih simtoma, pre nego što prerastu u rak. U ranom stadijumu, tako otkrivene promene lako mogu da se otklone.

4. Skrining se obavlja Papanikolau testom. U pitanju je kratak i bezbolan ginekološki pregled, tokom kojeg će Vaš ginekolog pažljivo, četkicom ili špatulom, prikupiti bris sa grlića materice. U tom brisu se nalaze i neke ćelije sa površine grlića materice. Taj uzorak se potom šalje u laboratoriju gde će biti analiziran pod mikroskopom u potrazi za ćelijama koje imaju abnormalne promene

5. Papanikolau test se preporučuje jednom godišnje, svim devojkama i ženama u dobi od 20 do 65 godina života. Uz dogovor sa ginekologom, test može da se radi i jednom na 2-3 godine, ako su tri prethodna uzastopna rezultata bila normalna.

6. Humani papillomavirus (HPV) je najvažniji faktor rizika za nastanak raka grlića materice. HPV može da prouzrokuje promene u ćelijama grlića materice, koje zatim mogu da prerastu u rak.

7. HPV se najčešće prenosi seksualnim kontaktima. Taj virus je veoma rasprostranjen i većina odraslih ljudi će ga imati u jednom periodu života.

8. Većina infekcija izazvanih HPV-om ne pokazuje simptome i prođe sama od sebe. Međutim, neke žene neće ozdraviti od infekcije HPV-om i kod njih je rizik da dobiju rak grlića materice povećan.

9. Kao preventiva, danas postoji i vakcinacija koja smanjuje rizik pojave raka grlića materice, ali skrining pregledi i dalje ostaju potrebni.

10. Zajedno- skrining i vakcinacija, biće najefikasnija zaštita od raka grlića materice.