24. Mart - Svetski dan borbe protiv tuberkuloze

Туберкулоза (јектика, сушица, тур. verem (верем)) заразна је болест коју изазива бактерија Mycobacterium tuberculosis. Најчешће се јавља као туберкулоза плућа, али понекад захвата и централни нервни систем, циркулаторни систем, лимфни систем, бубреге, кости и зглобове. Туберкулоза је једна од најраспрострањенијих заразних болести у свету и сматра се да је њоме заражено између 2 и 3 милијарде људи. Сваке године туберкулозом се зарази око 9 милиона људи.

Деведесет посто свих заражених има латентни облик болести без изражених симптома. Сваке године од туберкулозе умире два милиона људи, што чини туберкулозу најсмртоноснијом заразном болешћу после сиде.

Класични симптоми активне ТБ инфекције су хроничан кашаљ са крвавим испљувком, повишена температура, ноћно знојење и мршављење. (ТБ се некада називала „сушица“ због тога што су заражене особе губиле тежину.) Инфекција других органа изазива различите симптоме. Дијагноза активне ТБ ослања се на радиологију (најчешће рендгенски снимак плућа), као и микроскопско испитивање и микробиолошку анализу телесних течности. Дијагноза латентне ТБ се ослања на туберкулински кожни тест (ТСТ) и анализе крви. Лечење је тешко и захтева узимање више антибиотика током дужег периода. Особе са којима је контактирано се такође проверавају и по потреби лече. Отпорност на антибиотике је све већи проблем код инфекција мултирезистентне туберкулозе (МДР-ТБ). Да би се спречила појава ТБ, људи се морају тестирати на ову болест и вакцинисати вакцином bacillus Calmette–Guérin.

Стручњаци сматрају да је једна трећина светске популације заражена бактеријом „M. tuberculosis“, док је брзина појављивања нових инфекција једна у секунди. Процењује се да је 2007. на глобалном нивоу било активно 13,7 милиона хроничних случајева. Током 2010. се, по процени, појавило 8,8 милиона нових случајева, као и 1,5 милиона повезаних смртних случајева, углавном у земљама у развоју.Апсолутан број случајева туберкулозе опада од 2006, док број нових случајева опада од 2002. Туберкулоза није равномерно распрострањена у свету. Позитивне резултате на туберкулинским тестовима добија око 80% становништва у многим азијским и афричким земљама, док Сједињеним Државама исти резултат добија само 5–10% становништва. Туберкулозу чешће добијају становници земаља у развоју због слабијег имунитета. Ове особе обично добијају туберкулозу зато што су заражене вирусом ХИВ-а, након чега добијају сиду.

Туберкулоза је била описивана у још у древним медицинским текстовима, али је тек у 19. веку идентификована као посебна болест. Подстицај истраживању је била индустријска револуција и нагли прилив становништва у градове где се болест почела брзо ширити међу сиромашним радницима. Туберкулоза је, слично као и колера, довела до преиспитивања хигијенских навика у сврху превенције.

Немачки доктор Роберт Кох је, 24. марта 1882, открио узрочника туберкулозе. Тек је откриће антибиотика 1946. године омогућило адекватно лечење. Дуго се сматрало да ће туберкулоза с временом бити искорењена, али је то мишљење у последње време драстично промењено. Разлог томе је интензивирање протока људи који шире заразу, епидемија сиде која слаби имунолошки систем болесника и откриће врста бактерија које су отпорне на антибиотике.