31. јануар - Национални дан без дуванског дима
У Србији се 31. јануара 2016. године обележава Национални дан без дуванског дима под слоганом Свака цигарета смета.
Активности које се реализују у оквиру обележавања Националног дана без дуванског дима 2016. године имају за циљ да још једном скрену пажњу доносиоцима одлука, стручној јавности и становништву на значај потуне забране пушења у затвореном простору, без изузетака. Свака особа би требало да оствари своје право да удише ваздух без дуванског дима, а законска регулатива у томе има значајну улогу. Закони којима се штите грађани од изложености дуванском диму и који штите здравље непушача су популарни, немају негативан утицај на пословање и охрабрују пушаче да престану да пуше. За заштиту становништва од дуванског дима неопходна је обавезујућа регулатива, а не она која је заснована на добровољности. Окружење без дуванског дима има позитиван утицај на смањење разбољевања и смртности због пушења, започињања пушења и олакшава пушачима да престану да пуше.
У Србији је 2010. године усвојен Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму (Закон). Овим законом се забрањује пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу док је у угоститељским објектима пушење и даље дозвољено, Садашњи закон дао је позитивне ефекте који се огледају у смањењу изложености дуванском диму на радном и јавном месту, али и у промени пушачких навика међу пушачима. Услед ограничења пушења на појединим местима у складу са законом у 2014. години 14% пушача је смањило број попушених цигарета у току дана, док је 13% пушача престало да пуши.
Упркос смањењу, изложеност дуванском диму је и даље велика у Србији. Резултати Истраживања здравља становништва 2013. године показују да је више од половине становништва (54,4%) старијег од 15 година изложено дуванском диму у затвореном простору и да је скоро исто толико (47,1%) непушача забринуто због штетних последица дуванског дима по сопствено здравље.
Изложеност дуванском диму смањена је од 2010. године, када је ступио на снагу Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму. Према резултатима Истраживања ефеката примене Закона које се редовно спроводи од 2010. године дошло је до пада изложености дуванском диму у школама и факултетима са 44% у 2010. години, непосредно пре ступања Закона на снагу, на 7% у 2014. години. С друге стране Истраживање о употреби дувана међу младима показује да је две трећине ученика (66,3%) старости 13 - 15 година видело некога да пуши у згради школе или у школском дворишту.
На радним местима изложеност дуванском диму је опала са 45% у 2010. години на 31 % у 2014. године, док је у ресторанима, кафићима и осталим угоститељским објектима изложеност дуванском диму незнатно смањена – са 72% у 2010. на 64% у 2014. години.
Високој изложености дуванском диму, а посебно на местима на којима није забрањено пушење, свакако доприноси и висока толерантност друштва према употрeби дувана на шта између осталог указује и податак да је у 2013. години у својој кући дуванском диму било изложено скоро две трећине младих старости 13 -15 година, упркос томе што већина становништва зна да дувански дим изазива бројна обољења.